Prenošenje dezinformacija putem medija nije produkt savremenog doba, smatra dopisnica lista Danas iz Niša Zorica Miladinović. Kako kaže, lažnih vesti je bilo i početkom devedesetih godina, kada je ona počela da se bavi novinarstvom, a najočigledniji slučajevi su pravljenje takozvanog lepog života, ali isključivo u medijima.
„Mi od predstavnika vlasti često slušamo da nam raste bruto društveni proizvod, da se smanjuje nezaposlenost, da dolaze investitori, da sledeće godine dolazi bolji život za građane Srbije i povećanje standarda, da smo lider razvoja i faktor mira i sigurnosti u regionu, da dobijamo komplimente Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da je sve na našoj strani. Onda ugasimo televizor ili odložimo novine, pogledamo u sopstveni televizor, novčanik, ili svoju porodicu i shvatimo da je to lažna država u koju želimo da emigriramo i da nam bude bolje“.
Osim ovakvih primera lažnih vesti, prema njenom mišljenju postoje i klasični spinovi na različitim medijima, od kojih neki mogu da uznemire javnost u velikoj meri.
„Poslednji slučajevi za koje smo čuli su zagađena voda u Beogradu, otet novinar i slično, pa sve do toga da je umrla trudnica tokom blokade saobraćaja zbog cene benzina. Naša vlast je kao fejk vesti priznala one koje idu njoj naruku, pa su rekli da nije tačno da je novinar otet, kao i da voda nije za piće, pa će oni da popiju čašu vode da dokažu da se to sme, a potpuno su prećutali da je nepostojeća trudnica navodno umrla na nekakvoj blokadi puteva“, priča Miladinovićeva i dodaje da novinari odlično znaju kolika je odgovornost za javno izgovorenu i napisanu reč, ali da funkcioneri često ne znaju.
„Oni misle da vlast predstavlja privilegiju pre svega, a daleko manje odgovornost za ono što izgovaraju i ono što rade. Što se tiče fejk vesti, čini mi se da iza njih često stoje politički centri moći koji, plasirajući takve vesti, skreću pažnju ljudi sa pravih problema“.
Intervju sa Zoricom Miladinović je za potrebe dokumentarnog serijala “Informativni mediji, informisana javnost” u produkciji Media i reform centra Niš vodila Sonja Urošević, a fejsbuk premijeru prve epizode možete videti u subotu, 13. oktobra u 18.30.
Lažna vest može biti namerno plasirana, ali može biti i proizvod lošeg novinarstva. U svakom slučaju, velika je odgovornost na medijima, smatra ova novinarka.
„Treba da se trudimo da budemo što bolji profesionalci, da proveravamo informacije, da vrednujemo izvore. Ja čak volim da stupim u kontakt sa izvorom informacije, pogotovu ako mi vest zaliči na nešto što nije realno. Uvek postoji mogućnost da se povećanom profesionalnom opreznošću smanji rizik od prenošenja lažne vesti, ali ne može potpuno da se ukloni“.
Kao najbolji primer odjeka lažne vesti navodi američku radio emisiju Orsona Velsa o invaziji Marsovaca, koja je izazvala paniku među ljudima kada su slušali tu emisiju.
„Emisija je bila urađena tako da su slušaoci zaista stekli utisak da se dešava nešto strašno. Kažu da su neki čak izlazili sa puškama na ulice da se brane od malih zelenih. Vels je svesno išao na fejk situaciju i to jedan umetnik može, ali najviše su fejk mediji, koji su, prenoseći reakciju građana, preterali“, kaže Miladinović i dodaje da se protiv lažnih vesti ne treba boriti donošenjem nekih rigoroznih zakona, već jačanjem institucija koje će biti transparentne u radu, pa će jasno saopštavati činjenice, a neće se baviti propagandom. Takođe, protiv lažnih vesti treba da se bore i novinari, i to istraživačkim i temeljnim radom, a ne površnim prenošenjem informacija.
„Danas imamo medije koji idu na propagandu i sadržaje koji bude najniže porive u nama. I kada mi sami srozamo našu profesiju, ne možemo da očekujemo od građana da budu ekstremno medijski pismeni. Mi treba sami sebe da popravimo, pa će onda i građanima da bude bolje“.
Prema njenom mišljenju, svaki novinar je makar jednom bio u situaciji da „pusti“ lažnu vest, pa makar i nenamerno.
„Dođe javni funkcioner, kaže nešto što liči na informaciju od javnog značaja, vi to prenesete i ispostavi se da ste učestvovali u plasiranju fejk njuza“, kaže ova niška novinarka i svojim kolegama savetuje oprez pri prenošenju svake informacije.
Što se tiče zakona koji bi mogli da regulišu plasiranje lažnih vesti, Miladinovićeva smatra da Srbija još uvek nije dovoljno demokratska zemlja i da nema dovoljno profesionalizovane institucije i da bi se pokušaj bilo kakog zakonskog rešenja završio progonom medija koji ne odgovaraju vlasti.
