Životni put četrdesetpetogodišnje Marije Aleksandrović iz Novog Sada nije bio nimalo lak. Još kao mlada radila je teške fizičke poslove kako bi obezbedila egzistenciju i mogućnost da se obrazuje. Uz podršku porodice, ali i uz rad sa mentorkama tokom školovanja, u tome je i uspela.
Odbranila je doktorsku disertaciju 2015. godine na temu „Simboli romske poezije – zastupljenost i značenje“. Marija je tako postala inspiracija za mnoge Rome i Romkinje koji u obrazovanju vide šansu za napredak i bolju budućnost celokupnog naroda.
„Pre nego što sam upisala fakultet, radila sam u nadnici, na ciglani kao fizička radnica, a kasnije sam održavala zgrade u Novom Sadu. Kada sam upisala fakultet, počela sam da radim u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji u romskom naselju Bangladeš sa romskom decom. Iz svih poslova koje sam radila, naučila sam da nije sramota raditi bilo koje poslove ako želite da pošteno zarađujete i naučila sam da poštujem novac“, kaže Marija.
Osnovne studije je završila 2005. godine i stekla znanje profesora srpskog jezika, a u daljem obrazovanju se usmeravala ka romskom jeziku i kulturi. Trenutno radi u Visokoj školi za vaspitače u Vršcu, gde, između ostalog, predaje Romski jezik, piše Priručnik za učitelje romskog jezika i čitanke za treći i četvrti razred namenjene učenicima koji pohađaju Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Najveću podršku je oduvek imala od porodice.
„Najveću podršku tokom školovanja pružale su mi majka i sestra. Kada sam i sama postala majka, sestra je preuzela brigu o detetu dok sam studirala. Veoma je bitna podrška porodice, jer nekako znate da je porodica sigurno utočište koje vam daje snage da nastavite dalje kada klonete duhom“.
Romski jezik i kulturu treba negovati tokom školovanja
Nastavni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture se, kao izborni predmet u osnovnim školama, uči od 1998. godine u Vojvodini. Od 2015. i na teritoriji cele Srbije. Međutim, podaci o broju odeljenja na teritoriji cele države variraju, s obzirom da je prijavljivanje škola Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za otvaranje odeljenja za ovaj predmet i dalje traje. Gramatiku romskog jezika, književnost i istoriju predaju oni koji taj jezik govore, a imaju položen test romskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i imaju završen fakultet društvenih nauka.
„Ono što je dobro, jeste da postoje obučeni učitelji romskog jezika koji su spremni da preuzmu odeljenje i predaju romski jezik, ali naravno još uvek imamo problem u romskoj zajednici koja ne prepoznaje značaj negovanja romskog jezika tokom školovanja. Često čujemo da roditelji kažu: ‘Moje dete zna da priča romski, ne treba i u školi da ga uči’. Predstoji nam još mnogo posla na razvijanju svesti da je veoma važno negovati kulturu i jezik jer bez toga nećemo postojati“.
Prema Marijinim rečima lepota romskog jezika se može spoznati tako što ćemo pre svega osetiti njegov duh i razumeti koliko bogatstvo se zapravo nalazi u samom romskom jeziku.
„On se ne može opisati. Mora se čuti i doživeti. Njegovo bogatsvo je pre svega u dijalektima koji su u sebi sačuvali tragove drevnih civilizacija kao što je Persija ili Vizantija. Romski jezik je još uvek živ zahvaljujući svojim govornicima, tako da se u njemu mogu pronaći indisjke, starogrčke ali i novije reči kao što su telefono ili kompjuteri koje prate savremeni način života“, objašnjava ona.
Preuzmite odgovornost za svoju budućnost
Iako je tokom prve Dekade Roma urađeno dosta za unapređenje položaja Roma, svest o važnosti obrazovanja bi trebalo još više razvijati. Marija kaže da su je tokom školovanja često zadirkivali na rasnoj osnovi, ali da nije dozvolila da je diskriminacija udalji od školovanja. Trudila se da se protiv diskriminacije bori tako što će, uprkos svemu, biti dobar učenik i pokazati koliko vredi.
„Vremenom sam naučila da se nosim sa tim. Dati maksumum u onome što radite jeste dokaz da vredite isto koliko i drugi. Diskriminacije je uvek bilo i biće je. Romskoj deci jedino preostaje da nauče mehanizam kako da diskriminacija ne dopre do njihovih tananih dušica. Ukoliko se dete ne odupre verbalnom nasilju ono nije u stanju da nastavi dalje školovanje. Gubi zainteresovanost za školu i škola mu postaje mesto za patnju, a ne mesto gde će se prijatno osećati“, kaže ona.
Poruka kojom Marija hrabri mlade Romkinje i Rome koji se bore da ostvare svoje pravo na obrazovanje je da budu istrajni u onome što žele. „Svaka prepreka na koju naiđete tokom školovanja je verovatno tu da bi vas ojačala. Sami preuzmite odgovrnost za sebe i svoju budućnost i ne prepuštajte je drugima“.
***Media i reform centar Niš će u narednom period objaviti seriju tekstova o stanju u obrazovanju Roma u Nišu i okolini. Tekstovi će se se baviti romskim jezikom, inkluzivnim obrazovanjem, afirmativnim akcijama za obrazovanje Roma i radom civilnog sektora na poboljšanju obrazovanja Roma. Pokušaćemo da prikažemo sa kojim se poteškoćama suočavaju Romi u obrazovanju – od vrtića do fakulteta.
Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta “Džandipe – znanje” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2017. godini.
