Centralizacija omladinske politike u Srbiji – rezultati konkursa MOS samo posledica

foto: pexel.com/Leah Kelly

Na poslednja dva konkursa Ministarstva omladine i sporta koji su raspisani za zapošljavanje mladih, odnosno sprovođenje ciljeva strategije za mlade i realizacije projekta „Mladi su zakon 2“, najveći deo sredstava dodeljen je organizacijama sa sedištem u Beogradu. Nacionalna koalicija za decentralizaciju u svom reagovanju na rezultate konkursa navela je da nije sporna činjenica da je na oba konkursa najviše prijavljenih projekata došlo iz glavnog grada, ali da ne mogu da se ne zapitaju zašto je čak dvadeset puta više novca odobreno beogradskim organizacijama.

Omladinski radnik Ivan Topalović kaže da van Beograda i te kako postoje organizacije koje su u stanju da odgovore na zahteve samog konkursa, što su i dokazale ranijih godina. Ipak, ovakvi rezultati su, navodi, samo posledica, jer ne postoji intenzivan dijalog resornog ministarstva i omladinskih organizacija, kao i da funkcija državnog sekretara za mlade ne postoje prilično dugo.

„Ne iznenađuju me rezultati jer se postavlja pitanje na osnovu čega je sproveden konkurs. Verujem da je sproveden na osnovu Nacionalne strategije za mlade, ali kako se sprovodi ta strategija ako ne postoji dijalog, ako ne postoji resorni državni sekretar i ako ne postoji dijalog organizacija i ministarstva. Zato smo došli i do situacije da je najviše sredstava otišlo u Beograd, a to je posledica nepoznavanja organizacija koje sprovode omladinsku politiku“.

Vršilac dužnosti predsednika Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Samedin Rovčanin ima isto mišljenje. Prema njegovim rečima, Ministarstvo omladine i sporta moralo bi da zna da je u malim sredinama pretežno loš položaj mladih, te da je tu najpotrebnija pomoć, a ne beogradskim organizacijama, koje i kvalitativno i kvantitativno imaju više projekata na evropskom nivou, bolji pristup fondovima i partnerstva sa organizacijama van Srbije.

„U Beogradu postoji jedan standard omladinske politike. Ostatak Srbije tu kasni, naročito jugoistočna Srbija. Dakle, reč je o dvadeset i pet opština u Srbiji u koje se ne ulaže za mlade“.

Rovčanin navodi da su predstavnici KOMS-a na poslednjim razgovorima sa Ministarstvom omladine i sporta u aprilu bili zadovoljni stavom da treba osnažiti omladinsku politiku na lokalu, pa su ih rezultati ova dva konkursa iznenadili. On kaže da je smisao ovih konkursa da ciljevi Nacionalne strategije za mlade dopru i do onih na Zvezdari u Beogradu, na Čairu u Nišu, i u Prijepolju, a organizacije koje dobiju sredstva budu svojevrsni partneri Ministarstva u lokalnoj zajednici.

„Ovako imamo centralizaciju i situaciju da je u Beogradu hiperrazvijena omladinska politika, hiperrazvijenu omladinsku politiku Novog Sada jer su Evropska prestonica mladih 2020, a u ostatku Srbije se za godinu dana ne dogodi ni jedna jedina aktivnost za mlade“, ističe.

Ministarstvo omladine i sporta već dve godine ne sprovodi istraživanje o položaju i potrebama mladih, pa osim Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih koje objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije, ne postoje tačni podaci o mladima, naročito u malim sredinama.

„Kada sve to zajedno uzmemo u obzir, možemo da vidimo gde se nalazi omladinska politika u Srbiji, dokle je došla kriza omladinske politike i koliko je ona duboka. Ključno pitanje je da li mi i država imamo iste ciljeve kada je reč o omladinskoj politici. Ovakvi potezi su jednostrani i govore mi da baš ne znamo u kom pravcu idemo, a još manje da se sprovodi dokument koji se zove Strategija za unapređenje položa mladih i Akcioni plan“, zaključuje Ivan Topalović.