Izoštravanje medijske slike neophodno je kako bi građani, umesto pasivnih primalaca medijskih sadržaja, postali njihovi kritičari, smatra Mirjana Mirosavljević Bobić, jedna od medijskih analitičarki koja je razvila program Refraktor u okviru BeFema. Nišlije će za to imati priliku već u subotu, 9. novembra, u Deli prostoru, na izložbi koju organizuje Befem. Izložba „Izoštravanje medijske slike“ treba da podstakne građane da na osnovu svog sistema vrednosti i svojih potreba analiziraju tekstove iz određenih štampanih medija. Pored toga, bitno je da shvatimo i kako medijske poruke podstiču diskriminaciju u društvu, poručuju iz Befema.
Uloga medija je da obezbede blagovremene, tačne i potpune informacije, koje su ljudima potrebne za donošenje odluka i zauzimanje određenog stava, ali i da budu kontrolori vlasti. Mali broj medija to zaista i čini, smatra Mirjana Mirosavljević Bobić iz Befema.
„Većina medija svoj sadržaj kreira na putanji između glasnogovornika vladajuće političke partije i krupnog kapitala. Mediji mi danas više liče na gladijatorsku arenu, u kojoj je sa jedne strane borba za profit, a sa druge – brutalni obračun sa neistomišljenicima/-cama opasno narušava dostojanstvo jedne izuzetno važne profesije“.
U takvom medijskom stanju položaj žena posebno je problematičan.
„Bez obzira na toliki doprinos različitih žena kroz vreme, i dalje su uobičajena dva pola na kojima se one u medijima pojavljuju – sa jedne strane kao majke i supruge, bezgrešne svijačice porodičnog gnezda, što navodi na svojevrsnu naturalizaciju žena i njihovo svođenje na netaknutu prirodu, doduše misterioznu i potencijalno divlju i opasnu, koju treba zauzdati i kontrolisati. Na drugom polu, koji pripada javnoj sferi, nalaze se žene kao seksualni objekti, zabavljačice koje bi trebalo da ulepšaju svakodnevicu muškarcima i pruže im zadovoljstvo nakon napornog rada. Seksualizovane fotografije u tabloidnim medijima pre svega šalju poruku da žene treba vrednovati na osnovu toga kako izgledaju, a ne ko su u stvari. Sa tim javnim i često fotošopiranim imidžom, većina žena iz naše stvarnosti ne može se identifikovati“, kaže Mirosavljević Bobić.
U Befemu primećuju da žena najmanje ima u rubrikama o ekonomiji i sportu, odnosno u oblastima gde se obrću novac i moć. Prema mišljenju Mirjane Mirosavljević Bobić, u našoj zemlji ima mnogo žena na čelu različitih uspešnih preduzeća, ali i onih koje ostaju bez posla, a uspevaju da nahrane i školuju svoje porodice, pa bi te teme trebalo da budu zastupljene onoliko koliko su prisutni i muškarci u sličnim ulogama.
„U državi u kojoj je svaka treća žena preživela neki oblik nasilja, u kojoj je u prošloj godini ubijeno više od trideset žena u porodično-partnerskom odnosu, bilo bi logično, ukoliko su mediji ogledalo stvarnosti, da se o ovoj temi svakodnevno i odgovorno piše i govori u medijima, ali izgleda da postoji i druga strana ogledala. Odgovornost za ovakvu medijsku sliku, ne samo u Srbiji već globalno, uvek leži na onima koji imaju najveću moć, bilo da su to vlasnici medija, kapitala koji te medije kontroliše ili pripadnici/-e oligarhije na vlasti“, ističe ona.
Kako ljudi čitaju medije?
„Ljudi nisu ni nesvesni ni glupi. Problem je što većina, opterećena borbom za preživljavanje, nema vremena ni energije da u okeanu informacija kojima nas svakodnevno zatrpavaju razdvoji šta je laž, a šta istina. Kao da je osnovna uloga medija danas da nas dezorijentiše i nije lako tome se odupreti. Veliki broj medija ne tretira nas kao građane/-ke kojima u stvari treba da služe, već kao glasačku mašinu ili potrošače, zanemarujući činjenicu da nas ima mnogo koji nismo ni jedno ni drugo, što svojevoljno, što iz nužde“, kaže Mirosavljević Bobić.
Pojava novih medija, naročito društvenih mreža, produbila je nesigurnost kod ljudi, jer stalno razmišljaju o tome da li žive dovoljno interesantnim životom i broje lajkove.
„Offline nasilje se prelilo u online prostor. Napadi na muškarce češće su zasnovani na njihovom profesionalnom mišljenju ili sposobnosti, dok su žene izložene seksističkom zlostavljanju, što ne samo da narušava njihovo dostojanstvo već ih može i odvratiti od toga da uopšte iskažu svoje mišljenje. Time se direktno ugrožava njihova sloboda govora i mišljenja. Lako plasiranje i viralno deljenje intimnih fotografija i snimaka bez pristanka onih koje/-i su prikazane/-i narušava im integritet i bezbednost, a ponekad i sam život“.
Medijsko opismenjavanje kao prioritet
Prema preporukama Saveta Evrope, zemlje članice (među kojima je Srbija od 2003. godine) treba da preduzmu mere kako bi sprečile i suzbile seksizam i njegove pojavne oblike u javnoj i privatnoj sferi, ali i da prate napredak u sprovođenju ove preporuke .
„Neophodno je podsticanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca na pozicijama odlučivanja u medijima, uvođenje podsticaja i dodatnih sredstava za medije koji kreiraju rodno osetljive sadržaje, uvođenje medijske pismenosti u školske programe, izrade priručnika za građane/-ke, kampanje za podizanje svesti, podsticanje istraživanja o seksizmu u medijima i njegovom uticaju na rodne nejednakosti i nasilje prema ženama. Naravno, ne treba nama Savet Evrope da bismo mi sve ovo znali/-e, jer je mnogo toga već odavno urađeno, pogotovo su to učinile organizacije civilnog društva kao što je Befem. Ono što nedostaje jeste politička volja najmoćnijih u ovom društvu i sistemska rešenja, koja, istini za volju, nedostaju u mnogim drugim, egzistencijalno važnim oblastima“.
Na izložbi „Izoštravanje medijske slike“ biće predstavljen deo analiziranih tekstova iz dnevnih novina Blic, Danas, Kurir i Politika, i njihova izdanja objavljena od 10. do 16. decembra 2018. godine.
„Svaki/-a posetilac/-teljka izložbe dobiće broj kojim je obeležen neki od tekstova izloženih na panoima, kao i anonimnu anketu koja će im pomoći u analizi dobijenog teksta. Neće znati iz kojih je novina koji tekst da bismo sprečile eventualni predumišljaj“, dodaje Mirjana Mirosavljević Bobić iz Befema.
U izložbi je do sada učestvovalo oko 150 ljudi. Pored takozvane off-line izložbe, postoji i online postavka, pa svi zainteresovani koji ne mogu da prisustvuju, mogu učestvovati u analizi tekstova preko linka. Izložba je organizovana u Beogradu i Užicu, a u Nišu se održava na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i trajaće od 19 do 21 sat.
