U vreme kada informacije “nosimo” u džepu, mladi se suočavaju sa izazovima prepoznavanja lažnih vesti, ali i uče kako da kritički promišljaju. Omladinski radnik Ivan Topalović ističe da su podeljena mišljenja kada su u pitanju mladi – neki ih vide kao nosioce promena, drugi ih kritikuju i etiketiraju. Srednjoškolka i polaznica radionica Anđela Krstić naglašava da su društvene mreže glavni kanal informisanja, ali da se zato i sve više mladih okreće proveri činjenica.
Mladi danas žive u vremenu kada su informacije svuda oko njih, ali se postavlja pitanje koliko su svesni dezinformacija i kako ih prepoznaju. Ivan Topalović omladinski radnik i jedan od mentora na održanim radionicama medijske pismenosti deli svoje mišljenje sa nama.
Na početku samih radionica polaznici nisu pratili i slušali vesti i medije, ali onda kada smo krenuli da pričamo oni su imali informacije koje mi nismo ni pretpostavili da imaju. Zaključili smo da oni ipak slušaju, čuju – da li im je upaljen televizor dok su oni kući ili sa strane, ali prosto mislim da znaju mnogo, mnogo više i imaju mnogo više informacija nego što mi zaista znamo i verujemo u to – objašnjava.
Polaznica radionica i učenica Ekonomske škole Anđela Krstić, koja je već sada stekla titulu i vršnjačke edukatorke, imaće priliku da uskoro svojim drugarima i drugaricama prenese sve ono što je naučila na radionicama. Ona objašnjava da se kako ona, tako i njeni vršnjaci\kinje informišu najviše na društvenim mrežama. Ističe da je na radionicama koje je pohađala naučila kako da informacije na koje svakodnevno nailazi proveri.
Kako sam krenula na radionicu proveravam informacije iz više izvora i primetila sam da je moje društvo sa kojima idem na radionicu prosto promenilo pogled na to, što mi se jako sviđa, radionica je imala pozitivan efekat na te informacije i proveru istih – dodaje.
Ona dodaje da mladi često ignorišu lažne vesti jer ih ne smatraju bitnim, ali kada ih nešto zaista zainteresuje obično dodatno istražuju kako bi proverili tačnost informacija.
Evolucija pominjanja mladih u medijima
Topalović ističe da je kada se pokrene tema mladih i te kako važno da znamo na koga se tačno misli. Zakon o mladima kaže da su mlade osobe od 15 do 30 godina i da je to jako veliki raspon, navodi on, te u skladu sa tim nemaju ni ista interesovanja.
Mi imamo osobe koji su srednjoškolci, ali imamo i osobe koje su možda sa 27 ili 28 godina čak i doktori nauka, imaju svoju porodicu, tako da nisu ista interesovanja, nisu načini dolaska do zadovoljenja svojih potreba iste, ali su to mladi ljudi i kao takvi oni imaju svoj proces sazrevanja i svoju potrebu da izraze svoje neko mišljenje, ako i svi stariji. Ali procenjuje se da su mladi u tom periodu ugrožena grupa i treba posebne mere usmeriti da bi ih ojačali jer oni nose društvo na svojim leđima. Tako da često se priča da su mladi budućnost, a u stvari oni nisu, oni su sadašnjost, ako sada ne ulažemo u njih, ako ih ne pitamo, onda će kasnije možda biti kasno – dodaje on.
Ocenjuje da su mladi od crne hronike i tek nekoliko beznačajnih pominjanja u medijia – došli do naslovnih strana i “žiže” javnosti u poslednjih par meseci aktuelnih protesta.
Jako sam ponosna na mlade koji se trude da učine nešto za bolje sutra i da poprave državu, ja sam i sama učestvovala na par protesta i stvarno sam za to, sviđa mi se u kom pravcu to ide. Dopada mi se kako to rade i kako funkcionišu. Ranije mladi nisu bili toliko u tom političkom svetu, a sada se sve to menja – objašnjava srednjoškolka.
“Mladima su se na neki način otvorile oči” dodaje ona i ističe i tu čuvenu rečenicu “da na mladima svet ostaje”.
Takođe deli mišljenje sa svojim mentorom, da mladi jesu budućnost, ali da su dokazali i da su sadašnjost i da se nada da će se sav njihov trud isplatiti i doneti svetlu budućnost. Srednjoškolka ističe da je najbitnije da nam zemlja bude bezbednija i da upravo to jeste razlog pokretanja protesta i blokada.
Topalović objašnjava da i u ovom trenutku kao i uvek u društvu, ima različitih mišljenja i podeljenih strana. Tako su za jedne mladi oslobodioci društva i nosioci promena, a za druge “blokaderi”.
Mladi su pokazali da je potrebno da se čuje njihov stav i pokazali su da politički ne znači i stranački, da oni nisu pripadnici nekih političkih stranaka, ali da imaju svoje političko razmišljanje i svoje stavove. I sa druge strane, imamo medije koji ih satanizuju konstantno i govore kako su čini mi se “blokaderi”… I njima je jasno ko je sredina, neki su za, neki su protiv. Mi smo stalno podeljeni tako da je ovo mnogo šira priča, potrebno je da se nekako sedne i da se prosto svi dogovorimo u kakvom društvu bi želeli da živimo. I eto, mladi uspevaju da spoje i stare i mlade, i poljoprivrednike i nastavnike i profesore nauka. Tako da samo treba da taj proces dovedemo do kraja – dodaje omladinski radnik.
Ceo panel pogledajte u nastvaku.
Rad Mediareforma podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj”
Povezane vesti
Stefan Janjić o medijskoj pismenosti: Kako su Ivermektin i Pavlovićeva mast postali “otrovni” za društvo 
Radio nekad i sad: Intervju sa Ozrenom Rašićem, I deo 
IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu 
Savet za štampu: Nedopustivo objavljivanje uznemirujućih fotografija na naslovnim stranama