Najbitniji podaci o ličnosti su oni koji najbolje prodaju proizvode

Podaci o ličnosti - nafta današnjeg doba; Foto: pixabay.com

Dvadeset i prvi vek doneo je različite mogućnosti za prikupljanje ličnih podataka, koji se mogu nazvati i naftom današnjeg doba. Mnogo je i načina za kršenje privatnosti fizičkih entiteta, smatra Danilo Krivokapić, direktor SHARE fondacije. Pravo, kako kaže, pokušava da isprati ovakvo stanje, pa je zaštita podataka postala bitna kada su u vreme digitalne revolucije počeli da se proizvode različiti uređaji visoke tehnologije, kao što su naši telefoni i laptopovi, koji masovno i na dnevnom nivou prikupljaju podatke o nama.

U svetu je već počeo ozbiljno da se prepoznaje značaj podataka o ličnosti koji se definišu kao informacije koje neko fizičko lice mogu bliže odrediti i dovesti ga u vezu sa konkretnom osobom. Koncept mogućnosti identifikacije nekog lica uz pomoć nekog od njegovih podataka o ličnosti predstavlja direktan osnov za ugrožavanje privatnosti tog lica, ukoliko ono nije dalo pristanak za identifikaciju“.

Razlika između privatnosti i zaštite ličnih podataka

Privatnost je pravno prvi put definisana krajem 19. veka kao „pravo da se bude ostavljen na miru“, dok je prva jasna definicija u članu 12 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, donete 1948. godine u Ujedinjenim nacijama: „Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada“. U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 1950. takođe postoji član ove sadržine.
Zaštita podataka o ličnosti štiti pravo privatnosti pojedinca tako što reguliše da rukovalac podacima pravilno obrađuje te podatke, i omogućava da subjekt čiji se podaci obrađuju može da utiče, pod određenim uslovima, na tu obradu i da je zakonskim putem ograniči“, objašnjava direktor SHARE fondacije.
Danilo Krivokapić, direktor SHARE fondacije; Foto: MRCN/M.B.

Ko sve raspolaže podacima o ličnosti?

Najveći obrađivači podataka o ličnosti su kompanije čiji se biznis model zasniva na podacima, kao što su Fejsbuk, Google, Amazon i drugi, i za koje se prosečnom građaninu može činiti da oni svoje usluge nude besplatno. Država je, takođe, veliki obrađivač podataka o svojim građanima“.

U našoj zemlji zabeleženo je nekoliko primera loše zaštite podataka o ličnosti. U javnosti je među prvima bio poznat slučaj Agencije za privatizaciju, kada je krajem 2013. godine društvenim mrežama kružio link ka bazi Agencije koja je sadržala podatke više od pet miliona građana Srbije i oko 4000 finansijskih dokumenata.

Konkretni podaci o ličnosti bili su ime, prezime, srednje ime, matični broj i status građana u evidenciji nosilaca prava na besplatne akcije. Dakle, ako ste se 2008. godine prijavili za besplatne akcije, vaši podaci su kompromitovani. Agencija za privatizaciju je u međuvremenu ugašena, a odgovornost za ovaj bezbednosni propust je izostala, jer je slučaj pred nadležnim organima zastareo, uprkos insistiranju i urgencijama poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, navode u SHARE fondaciji.

Veliki broj ljudi „pogođen“ je i mobilnom aplikacijom Izabrani doktor, preko koje se zakazuju lekarski pregledi.

Zbog nejasnoća i ozbiljnih propusta u vezi sa prikupljanjem i obradom podataka o ličnosti građana (ime, adresa, lični broj zdravstvenog osiguranika, IP adresa, domen servera, vrsta uređaja sa koga se pristupa aplikaciji, kontakti, e-mail nalog, SMS poruke, kalendar, lokacija…) poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je kompaniji koja je izradila aplikaciju zabranio dalju obradu podataka. Politika privatnosti, koja je u međuvremenu izbrisana sa aplikacije, omogućavala je čak i direktan marketing i profilisanje građana“, objašnjavaju iz SHARE-a i dodaju da je prva verzija aplikacije zahtevala samo lični broj osiguranika (LBO) za pristup sistemu zakazivanja lekarskih pregleda, što praktično znači da je svako ko je znao taj broj mogao da pristupa podacima o pregledima građana.

Jedan od najsvežijih primera je postavljanje video-kamera u Beogradu, koje, kako tvrde iz SHARE fondacije, mogu ugroziti privatnost građana Srbije, a postavlja se pitanje i pouzdanosti ovih tehnologija. Kako navode, i način čuvanja ovih podataka može dovesti do ozbiljnih zloupotreba podataka o ličnosti.

Da li su internet servisi besplatni?

Većina internet servisa, kakav je Fejsbuk, ne plaća se novcem, već podacima. Zbog toga, iako možda deluju „besplatno“, nikako nisu, kaže Krivokapić. Pitanje je samo koji su to podaci koji su neophodni kako bi se ostvarila svrha zbog koje se podaci sakupljaju? Na primer, aplikacija za fejsbuk traži pristup našem mikrofonu. Da li je zaista ova informacija neophodna Fejsbuku kako bi se servisi koje on pruža mogli neometano koristiti?
Internet servisi se ne plaćaju novcem, ali nikako nisu besplatni; Foto: MRCN/M.B.

Kako se vrednuju podaci o ličnosti?

Najvredniji lični podaci su oni koji u datom trenutku najbolje mogu da prodaju određene proizvode, kaže Krivokapić.

Tako se jednim od najvrednijih podataka smatra činjenica da je neka žena trudna. To znači da će ta osoba ubrzo postati konzument čitavog niza proizvoda, za šta će morati da izdvoji velike količine novca, te će ova informacija i te kako vredeti proizvođačima pelena, odeće i hrane za bebe, igračaka i tako dalje. Takođe, ukoliko smo oboleli od gripa, prozvođačima vitamina C, lekova protiv bolova, čajeva i drugog ovi će podaci mnogo vredeti u tih nekoliko za nas mučnih dana. A kako neko zna da li smo oboleli od gripa? Najčešće tako što smo pretraživali internet i tražili informacije o simptomima i lekovima od gripa“, kaže naš sagovornik.

Kada bi veliki broj ljudi uspeo da hipotetički monetizuje broj podataka koje ostavlja na internetu, može se pretpostaviti da bi samim tim bili odgovorniji po svoju privatnost. Tipičan primer je činjenica da se Google danas, u većini slučajeva, posmatra kao servis za surfovanje internetom, dok je reč o kompaniji koja je među prvih pet najbogatijih kompanija na svetu u 2019. Posledica svega ovoga su ogromne baze ličnih podataka, a zbog niskog nivoa digitalne bezbednosti gotovo svakodnevno slušamo o ‘curenju’ iz baza koje sadrže i podatke stotine miliona ljudi. Takođe, ova infrastruktura je omogućila organima reda i mira da nezakonito vrše masovni nadzor nad svojim građanima o čemu smo najbolje saznali kroz otkrića Edvarda Snoudena 2013. godine. Ipak, možda i jedan od najboljih primera šta sve može da pođe naopako jeste skandal u čijem se središtu našla kompanija Kembridž Analitka“.