Vakcinacija u Srbiji je u toku, a od kada se o vakcinama govori javljaju se i razne brige i strahovi kod građana – od toga da će nas čipovati, do toga da vakcina možda nije dovoljno ispitana. Strah od nečeg novog, pa i od vakcine nije neobičan, ali je važno da o svim dilemama konsultujemo stručnjake, a ne internet, kažu lekari Instituta za javno zdravlje Niš.
Dok mnogi građani biraju da se vakcinišu, mnogi je i dalje izbegavaju zbog brojnih pitanja i nedoumica koja imaju o vakcinama. O najčešćim zabludama razgovarali smo sa dr Zoranom Deljanin iz IZJZ Niš, koja je koordinatorka za imunizaciju za Nišavski i Toplički okrug.
“Vakcina nije dovoljno ispitana”
Pre nego što vakcina bude prihvaćena ona mora da prođe određene faze i da se potvrdi njen kvalitet objašnjava dr Deljanin.
“Mi imamo u zemlji vrlo kvalitetne institucije koje ispituju sve to pre nego što se pusti vakcina u promet”, objašnjava.
Kako kaže, sve vakcine jesu dobre: “Forsira se pre svega kineska vakcina zato što je neživa i zato što smatraju da će doći do manjih reakcija. Međutim verujte i Fajzer i ruska vakcina i Astra Zeneca isto pokazuju stabilnost kao i kineska vakcina, tako da ravnopravno, uopšte ne bih pravila razliku između vakcina”.
Ona podseća da nijedna vakcina ne može da zaštiti 100% i da svi moramo da budemo svesni da je i posle vakcinacije neophodno nošenje maske i držanje distance.
Vakcine, genetske promene i sterilitet
Kada je reč o neželjenim reakcijama, kao najčešće ona izdvaja crvenilo, temperaturu, bol u ruci.
“Nisam videla da se kod nekog desila teška neželjena reakcija, ili da je hospitalizovan, ili da je neko umro”, kaže ona.
Kako je navela, ne zna zašto građani nekada vakcinu dovode u vezu sa genetskim modifikacijama i sterilitetom.
“Od ljudi koji se na bave medicinom i ne poznaju šta je RNK čula sam priče da će doći do genetske promene, da ćemo mi genetski da se promenimo… Sad smo došli i do toga da dovodi do steriliteta, međutim ne znam kako se dovodi u vezu vakcina sa sterilnošću, kakve veze ima to mi nije jasno“, kaže dr Deljanin.
Takođe navodi da vakcina može da se primi i posle preležanog virusa, mesec dana posle ozdravljenja.
“Zdravstveni radnici neće da prime vakcinu, neću ni ja”
Kao razlog zbog kojih ne žele da se vakcinišu, građani često navode manji procenat vakcinisanih zdravstvenih radnika, kaže dr Deljanin. Ipak, ona ističe da se ovo polako menja i se sve više medicionara vakciniše.
„Očekujem da ćemo u jednom trenutku da dostignemo i 90 posto vakcinisatnih zdravstvenih radnika. Interesatno je i to da recimo visoki kadar se prvi javio da se vakciniše, srednji i niži kadar je sačekao da vidi šta se dešava“ , navodi.
“Vakcina ne deluje ako nemam antitela”
Mnogi ljudi su na svoju inicijativu nakon primanja vakcine uradili serološki test koji je pokazao da nemaju antitela što je kod njih izazvalo sumnju u vakcinu.
Doktorka Deljanin objašnjava da postoji razlika između antitela koja se rade nakon preležane bolesti i antitela nakon vakcinacije. Kako kaže, pored antitela postoje u imunom sistemu postoje i ćelije koje se aktiviraju u kontaktu sa virusom i blokiraju ga.
“Mladi ne žele da se vakcinišu”
Iako se čini da trenutno stariji imaju više poverenja u sistem i vakcinaciju, dok mladi ne žele da se vakcinišu, dr Deljanin ističe da i nije baš tako jer većina studenta koja želi da se vakciniše sada nije u studentskim domovima. Dodaje i da je studentima do sada bila dostupna samo jedna vrsta vakcine, što će se uskoro promeniti. Veruje da će tada porasti i njihovo interesovanje za imunizaciju.
Vakcina i alergijske reacije
Alergijske reakcije takođe su jedan od češćih briga koje imaju građani kada je u pitanu vakcinacija. Zbog toga će u saradnji sa Kliničkim centrom u Nišu biti organizovana vakcinacija pod kontrolisanim uslovima. Svi koji imaju neku alergiju moći će da pozovu i da zakažu vakcinaciju, kaže dr Deljanin.
„To znači će da odu tamo da se jave da prime vakcinu, i ležaće pola sata sat i tamo će biti anesteziologa, anestatičara, svih ljudi iz zdravstvenog sistema koji mogu da im pomognu ako dođe do nećega. Time će da se osobode i oni ljudi koji stvarno žele da se vakcinišu” objašnjava ona.
Ona ističe da je kod hroničnih pacijenata čak je i preporuka da se vakcinišu kako bi se zaštili i izbegli teža stanja izazvana koronavirusom.
Važni su izvori informisanja
Strahovi i sumnje javljaju se zbog informacija koje su svima dostupne, a često neproverene, navodi dr Čedomir Šagrić iz Instituta za javno zdravlje Niš.
„Iako je opravdana briga da svoje zdravlje, laičko tumačenje je put da dođete do pseudoinformacija, da vas neko zavede na stranputicu da će to nešto biti štetno za vas“, ističe on.
Zbog brige za zdravlje skloni smo da reagujemo emotivno i da pribegavamo ponašanju koje za nas nije korisno, smatra dr Šagrić na šta dodaje da strah nije neobičan jer to znači da ljudi brinu o svom zdravlju.
“Iako je razmena informacija je dobra, često se javljaju zloupotrebe, a strah može da nas zavede da prihvatimo podatke iz sumnjivih izvora“, objašnjava.
Lekari Instituta za javno zdravlje objašnjavaju da za sve nedoumice i strahove koje imaju građani treba da se obrate stručnjacima, izabranim lekarima i lekarima specijalistima, koji će im dati najtačnije informacije.
„Sada imamo mogućnost izbora, ali verujte svi ćemo da dođemo u jednom trenuntku do toga ili da se vakcinišemo ili da budemo zaraženi i da imamo antitela, i da dođemo do tog stepena koletivnog imuniteta. Ništa ne traje večno pa ne može ni korona da traje večno i ova situacija, bar se nadam“, zaključuje dr Deljanin.
Celu emisiju možete pogledati na ovom linku.
Podsećamo, građani se mogu prijaviti za vakcinaciju popunjavanjem upitnika na sajtu eUprave ili pozivom na broj telefona 0800 222 334 svakog radnog dana od 8 do 20 sati.
