Na početku 2023. godine registrovani su prvi slučajevi malih boginja u Srbiji, a trenutno je 14 zaraženih. Na nisku stopu vakcinacije MMR-om i moguću epidemiju stručnjaci već neko vreme upozoravaju. Strah od vakcine jedino može da reši veće poverenje roditelja u pedijatre i stručnjake, upozoravaju lekari iz Niša, gde zasad nema obolelih.
Dugogodišnja negativna kampanja protiv vakcine koja štiti od morbila, rubeola i zaušaka ima svoje posledice – početkom godine registrovani su prvi slučajevi malih boginja u Srbiji. Broj zaraženih raste, a prema poslednjim podacima Insituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” zaraženo je desetoro dece koja imaju manje od dve godine i četvoro odraslih sa nepoznatim i nepotpunim vakcinalnim statusom. I hospitalizovani, kao i oni koji su na kućnom lečenju su u stabilnom stanju, navode u “Batutu”.
U Nišu zasad nema zaraženih, a kako navode nadležni situacija nesigurna, ali pod nadzorom. Da bi se stekao kolektivni imunitet potrebno je da na vreme s obe doze bude vakcinisano 95% populacije. To se nije desilo u Nišu, niti Nišavskom okrugu.
Prema rečima dr Zorane Deljanin iz Instituta za javno zdravlje Niš i članice Nacionalong koordinacionog tima za imunizaciju za Nišavski i Toplički okrug, u Nišu je u 2022. godini vakcinisano 63,42% dece u drugoj godini života, a 93,99% dece je revakcinisano MMR vakcinom u sedmoj godini života.
„Situacija u Nišu je nesigurna, ali pod pooštrenim epidemiološkim nadzorom“, ističe za naš portal dr Deljanin.
Zdravković, DZ Niš: Verovati lekaru, a ne informacijama na internetu
Kolektivni imunitet od morbila, rubeola i zaušaka narušen je smanjenim obuhvatom vakcinacije. Razlog za to je dugogodišnja negativna kampanja, ali i brojne zablude i mitovi koji su vezani za ovu vakcinu. Načelnica pedijatrije niškog Doma zdravlja dr Snežana Zdravković kaže da je za vakcinaciju najvažnije da roditelji veruju svom pedijatru, a ne kvazi informacijama koje dobijaju preko neproverenih sajtova na drušvenim mrežama.
Kada je u pitanju vakcinacija MMR vakcinom u Nišu, kako kaže, roditelji više odlažu imunizaciju, nego što je odbijaju. Najmanji obuhvat vakcinacije MMR-om je u periodu kada ova vakcina treba i da se primi – između 13 i 15 meseci života.
„Tu nam je obuhvat izuzetno mali. Kako dete raste, posle dve godine života, generacija dece koja sad ima dve godine i više, veći je obuhvat MMR vakcinom mnogo veći i bolji, da bi već negde u uzrastu od 5-6 godina ta generacija bila skoro preko 90% zaštićena vakcinom“, dodaje ona.
Vakcinu u preporučenom uzrastu nema ni trećina dece, a od 13 meseci do dve godine primilo je 60%.
„Loš obuhvat je u najnižem uzrastu. Ukoliko virus morbila uđe u populaciju, najugroženija generacija dece biće uzrasta do dve godine, odnosno između jedne i dve godine“, kaže ona.
Pozitivan primer vakcinacije jeste prošlogodišnji upis u prvi razred osnovne škole kada su vakcinisana deca drugom dozom, te je procenat vakcinacije dece sa obe doze 94%.
Dr Zdravković ističe da u Nišu trenutno nema potvrđenih slučajeva, niti sumnje na morbile.
Nema dokaza da MMR autizam, povezanost demantuju stručnjaci
Jedan od najčešćih strahova roditelja koji je vezan za MMR vakcinu je da ona izaziva autizam. Ovu opasnu dezinformaciju demantuju brojni naučnici i naučne studije godinama unazad. Da nema dokaza koji je baziran na stručnim ispitivanjima da MMR vakcina izaziva autizam, tvrdi i dr Zdravković.
„U svetskim stručnim krugovima te informacije su demantovane, te se radi o apsolutnoj dezinformaciji“, dodaje ona.
Dostupnost stručnih informacija i komunikacija sa izabranim lekarom je ključni preduslov za uklanjanje mitova i nepoverenja kod roditelja u pogledu neophodnosti i bezbednosti vakcinacije, navodi dr Deljanin iz niškog Instituta za javno zdravlje. Ona dodaje da interesovanje roditelja za vakcinaciju uvek postoji, međutim, strah se ukorenio kod roditelja, i to predstavlja najveći problem.
„Svi znamo zbog čega, godinama se provlačila ta loša priča o komplikacijama koje vakcina može da izazove, što je više puta i demantovano u svetu, međutim, roditelji iz neke sigurnosti odlažu vakcinu sami. Vrlo često i ne dođu kod pedijatra u dužem vremenskom periodu upravo iz tih razloga. Dođu kada dete treba da upiše vrtić i onda tada već nemamo problem što se tiče vakcine“, ističe.
Ona navodi da u vakcinisanom kolektivu ne može doći do pojave epidemije zarazne bolesti, već samo do pojave pojedinačnih slučajeva obolenja, kaže dr Deljanin. Ona ističe da je najvažnija korist od imunizacije smanjivanje smrtnosti dece, smanjenje morbiditeta i izbijanja bolesti. Imunizacija ne štiti samo one koji su vakcinisani, već može zaštititi i one koji nisu vakcinisani – ovaj tzv. „kolektivni imunitet“ se javlja kada je obuhvat vakcinacije dovoljno visok-ciljna vrednost 95%.
Podsetimo, u pоslеdnjој еpidеmiјi mаlih bоginjа u Srbiјi, tокоm 2017. i 2018. gоdinе rеgistrоvаnо је oko 5800 оbоlеlih, оd којih је 93% bilо nеvакcinisаnо, nеpоtpunо vакcinisаnо ili sа nеpоznаtim vакcinаlnim stаtusоm, podaci su koji su dostupni na Institutu za javno zdravlje “Batut”. Јеdnа trеćinа оbоlеlih bilа је hоspitаlizоvаnа zbоg tеžinе кliničке sliке prаćеnе коmpliкаciјаmа. U оvој еpidеmiјi rеgistrоvаnо је 15 smrtnih ishоdа mеđu којimа је bilо čеtvоrо dеcе mlаđе оd pеt gоdinа.
