U Nišu je dvanaestog jula 1958. održan sastanak Državnog odbora za podizanje spomenika palim žrtvama za narodno oslobođenje ovoga kraja. Na ovom sastanku veći deo diskusije vođen je oko izbora jedne od dve alternative, od koje je jedna predviđala podizanje spomenika na Bubnju, dok je druga bila predlog da se u samom Nišu podigne jedan objekat, koji bi imao karakter spomenika, a u stvari bi predstavljao zgradu sa prostorijama za muzej narodnooslobodilačke borbe, etnografski muzej, zatim bi imao svečanu salu za skupove, reprezentativni hol i druge prostorije. Posle mnogobrojnih detaljno obrazloženih mišljenja, koja su uglavnom išla u prilog prvom predlogu, doneta je odluka: spomenik posvećen slobodarskoj borbi naroda čitave južne Srbije biće podignut na Bubnju. Raspisan je konkurs na kome prva nagrada nije dodeljena, dok su dve ravnopravne druge nagrade podelili radovi autora Mihajla Mitrovića, arhitekte iz Beograda i Ivana Sabolića, vajara iz Zagreba. Konačni izbor pobedničkog rešenja usledio je posle razrade oba projekata po predlogu žirija- memorijalni kompleks biće sagrađen po Sabolićevom projektu.
U toku izgradnje spomenika na Bubnju, tada četrdestogodišnji zagrebački vajar Ivan Sabolić, koji je studirao, a zatim i predavao na Akademiji u Zagrebu, je često boravio u Nišu i neposredno učestvovao u svim fazama realizovanja svoje ideje. Za Narodne novine, on je u oktobru 1963. (Narodne novine, Ivan Sabolić, „Ideju je rodila tragika stradanja i veličina borbe“, 12.oktobar 1963, str.3.), govorio o ideji i osnovnim karakteristikama spomenika:
„Sama činjenica da je na Bubnju 10 000 ljudi izgubilo živote, činjenica toliko potresna i dramatična, zahtevala je odgovarajuću ideju. Ona je morala da bude dostojna tih žrtava, adekvatna sadržaju i prilagođena terenu, a sem toga i origionalna. Zato sam spomenik na Bubnju zamislio kao tri pesnice iznikle iz tog brda zasejanog kostima hiljada rodoljuba. Budući da je jedan od simpola borbe naših naroda na čijem je čelu bila KPJ bila stisnuta pesnica kao znak bunta i opomene, ovakva ideja zadovoljava i drugu osnovnu koncepciju spomenika, spomen borbi naroda Niša i okoline.”
U pogledu materijala odlučio sam se za beton, ne slučajno. To je grubi materijal, i onako neizglačan, sirov, on doprinosi da posmatrač još elementarnije doživi ideju spomenika. Sama stilizovana pesnica je jako uprošćena sa namera da jače, snažnije i esencijalnije istakne simboliku spomenika.
U stvari, spomenik se sastoji iz dva dela. Pre nego što dođe do pesnica, posetilac prolazi pored reljefa dugog 32 metra. Ovde je istom metodom kao kod pesnica „kubistički i pločasto- simbolično prikazan razvoj događaja vezanih za tragičnu istoriju Bubnja”. Prvo je predstavljena fašistička mašina za ubijanje ljudi, zatim tragovi rata i poubijani ljudi, dok kod četvrte figure veći broj pesnica izražava ustanak. U petu, poslednju komopoziciju, ukomponovan je poetski tekst o Bubnju. Čitavu kompoziciju reljefa karakteriše stalno smenjivanje horizontalnih i vertikalnih linija. Cilj takvog ritmičkog rešenja je da što više privuče pažnju gledaoca i zainteresuje odmah i onoga koji nije ovde bio i ne zna ništa o Bubnju.
Nadam se da će posetilac kada se nađe među tim čudno postavljenim pesnicama u potpunosti osetiti dramu i veličinu onoga što se tu nekada dogodilo.
Ja mislim da je spomenik na Bubnju moje najzrelije ostvarenje. Prošlo je dosta vremena otkako je ovaj spomenik započet i mada bi po svim pravilima već trebalo da gubim ono početno oduševljenje, ja sam naprotiv svakog dana sve zadovoljniji.
Bubanj već ima svoju određenu namenu kao spomen park. Inače, Niš nema tako blizu nešto drugo slično. Zato ga treba uređivati kao mesto za rekreaciju građana, dok će spomenik uvek vaspitavati mlađe generacije. Mislim na će se time postići i najpotpuniji cilj: na Bubnju će posetilac uvek doživljavati veličinu naše specifične revolucije i u isto vreme plodove te humane borbe- ističe Sabolić“
U godinama koje su usledile kompleks je dobio formu kakvu i danas ima. Zvanično je inaugurisan proslavom uoči Dana oslobođenja Niša, masovnim okupljanjem 13.oktobra 1963.god. u 10 časova na platou autobuske okretnice u podnožju spomenika.
