Godišnje na nivou čitave Srbije ima do 850 prijava za nasilje u školama, kaže Milja Krivokuća, članica Grupe za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ukoliko se radi o krivičnom delu, škola je obavezna da ga prijavi policiji jer, kako kaže, obrazovni sistem ne može sam da nadomesti sve ono što treba da preduzmu drugi sistemi.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je zabranjeno svako nasilje u ustanovi, bez obzira da li se ono dešava izmešu učenika, odrasle osobe prema učeniku ili obrnuto. Potrebno je da podjednaku pažnju pružimo svakom obliku nezavisno da li se radili o digitalnom, verbalnom, seksualnom ili fizičkom nasilju, navodi Krivokuća.
“Nasilje, kada su učenici u pitanju delimo na nivoe, jer moramo da uzmemo u obzir uzrast učenika, učetalost i neke druge faktore. Ukoliko je reč o nasilju drugog ili trećeg nivoa onda taj odeljenski starešina mora da dobije podršku tima, uključuje se tim škole, utvrđuje šta se tačno dogodilo i onda preduzima određene mere”, kaže ona.
Ukoliko neko ima sumnju da postoji nasilje on treba da se obrati stručnim saradnicima. Potom, u zavisnosti od toga da li se slučaj javlja prvi put, ko su učesnici i od samog nivoa nasilja oni reaguju. Dok su nekad u u pitanju slučajevi koji se dese jednom, drugi predstavljaju eskalaciju sukoba koji traje i oni moraju da se prate jer neretko zahtevaju podršku nadležnih u sistemima socijalne zaštite.
“Negde kod svih tih situacija trećeg nivoa mi govorimo o podršci koju je potrebno da dobijemo u saradnji sa drugim instituacijama. Dakle, kada škola ne može sama, već moraju da se uključe i neki drugi sistemi.”
Krivokuća ističe kako je pored disciplinskog postupka, veoma važan rad na promeni ponašanja, na čemu rade i roditelji i nastavnici, a nekada i institucije.
“Ukoliko je nasilje vrši odrasla osoba, naravno tu nemamo podelu na nivoe, ukoliko postoji sumnja onda direktor ustanove pokreće disciplinski postupak, suspenduje osobu”, navodi ona.
Rad sa decom na promeni ponašanja, veoma je važan kako bi se eventualna eskalacija vršnjačkog nasilja zaustavila, jer njima potrebna podrška i usmerenje. Takođe veoma je važno u rad na preventivnim aktivnostima nasilja od najranijeg uzrasta uključiti i roditelje odnosno staratelje.
“Ono što je jako važno je da se na nasilje reaguje, da se o nasilju ne ćuti kada, nažalost, već do njega dođe, ali nama u obrazovanju je svako cilj da fokus bude na prevenciji. Kada govorimo o prevenciji i roditelji i nastavnici, a onda i učenici, treba da budu svesni šta je to nasilje, kakvi sve to oblici nasilja postoje, kako mogu da se zaštite. Da nekako radimo na tome da predupredimo da učenici ispoljavaju nasilno i agresivno ponašanje. Da im se pruži podrška, da se pruži podrška roditeljima…”, zaključuje Krivokuća.
Ona naglašava da je neophodno da decu učimo kako da prepoznaju da su u nekom riziku ili kako da nesvesno ne ugrožavaju druge. Škole su u obavezi da takvu edukaciju i sprovode.
Podećamo, nakon što je javnost uzdrmana slučajem Miroslava Aleksića povodom slučaja seksualnog uznemiravanja glumice Milene Radulović, mnoge škole i fakulteti poput Filološkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Nišu pokrenuli su formular za prijavljivanje rodnog i/ili seksualnog uznemiravanja ili diskriminacije.
