„Zu-zu-zujalice“ su družina koju je spojila ljubav prema deci i muzici u kojoj mogu da uživaju i gluvi mališani. Ideja o Zujalicama postojala je od 2017, ali su uspeli da je realizuju dve godine kasnije.
„Na muziku za decu ‘navukla’ nas je moja sestra, sa čijim smo klincima smišljali pesmice, i tako se rodila ideja o Zujalicama“, priča Bole. “U igri sa sestrićima tekstovi i muzika počeli su sami da se stvaraju”, kaže zujalica Mic.
Jezik koji svi „čuju“
Pesme „Zu-zu-zujalica“ razlikuju se od ostalih dečjih pesama po tome što se na spotovima, ali i na nastupima, prevode na znakovni jezik. Ljubav prema ovom univerzalnom jeziku još jedna je zajednička stvar svim članovima grupe.
„Ja potičem iz porodice gluvih osoba i još kao malom mi je bilo normalno da znam da se sporazumevam znakovnim jezikom. Kako sam rastao, video sam da za ove ljude nema nikakvog sadržaja, čak ne mogu da gledaju ni domaće filmove, što je deo naše kulture“, priča Bole i dodaje da je
ovaj jezik poseban jer njime ne samo što dočaravaju pesme gluvoj deci već tako i čujuća deca komuniciraju sa gluvom.
Mic kaže da je znakovni jezik zavolela kao student psihologije, nakon jednog seminara.
„Ja sam se odmah zaljubila u znakovni jezik. Toliko je lep, bogat, interesantan, mora da se prati i govor tela… Počela sam najpre da vodim dramsku sekciju u Gradskoj organizaciji gluvih i nagluvih, predstava
po predstava, pripreme za njihove festivale, i onda sam se i zaposlila tamo kao prevodilac. Već pet godina sam u organizaciji, tako da se nije dovodilo u pitanje da li ćemo sve naše pesmice i priče prevesti na znakovni jezik“, priča Mic.
Kako dodaje: „Deci je interesantno kad vide da koristimo ruke dok
pričamo, da koristimo znak, pa nas imitiraju i uče sa nama, i tako pravimo jedno inkluzivno društvo, gde smo svi ravnopravni“.
Šareni teatar za najmlađe
Nakon pesama, počeli su da stvaraju i predstave, a prva je bila novogodišnja u niškoj školi „Stefan Nemanja“. Njihove nastupe takođe mogu da prate deca sa oštećenim sluhom pošto na sceni imaju prevodioca.
„Predstava je bila interaktivna i deca su odlično reagovala. Bukvalno su se popeli na scenu i sve je bilo spontano, a utisci su bili fenomenalni“, seća se zujalica Gaga.
Temu za drugu predstavu diktirale su same pesme, a najviše ih je bilo o prirodi, te su nastali „Čuvari prirode“. Reč je o mjuziklu tokom kog deca pomažu Zujalicama da reše određene zadatke, shvatajući pri tom da je svako od nas čuvar prirode. Upravo su ovom predstavom imali prvi veliki nastup – na Nišvilu 2019. godine pred oko 200 dece.
„Ta razmena sa decom je neopisiva, toliko se inspiracije dobije. Kad vidimo da deca prate koreografiju, love tekst, to je toliko ljubavi na jednom mestu! Posle Nišvila bili smo u oblaku pozitivne energije i ljubavi. Ja nisam mogla da spavam od uzbuđenja!“, seća se Gaga
Muziku, tekstove i aranžmane Zu-zu-zujalice smišljaju same, ali imaju pomoć muzičkog producenta Dejana Zlatanovića, ilustratora Aleksandre Đorđević, kao i prevodioca znakovnog jezika Natalije Popović.
„Neko smisli tekst, neko muziku, okupimo se, pričamo o tome, igramo se i tako nastaju sve naše pesme. Obrađujemo razne teme, bitno nam je da budu značajne za decu, kao što je priča o prirodi, kupanju i slično“, priča Bole.
Kažu da im pozitivna reakcija ljudi koji prate njihov rad daje vetar u leđa.
„Roditelji nam šalju klipove dece koja pevuše naše pesmice, i onda nam je puno srce, jer znamo zašto radimo. Kada date nešto bez ikakvih očekivanja i dobijete povratnu informaciju, to je emocija na emociju, čista otvorenost, to je energetska eksplozija koja nas gura da stvaramo nove stvari“, zaključuje Mic.
Povezane vesti
Branimir Stanković, lingvista: Naš dijalekat i mi kao njegovi govornici nismo manje vredni od ostalih u Srbiji 
„Da li radnici ili radnice proslavljaju Međunarodni dan žena?“ – pitanje rodno senzitivnog jezika 
Slobodan Remetić, lingvista: Ne treba bežati od dijalekta 
Od 1. aprila Pozorište lutaka predstave ponovo igra i četvrtkom