Koristeći muziku i zvuk u terapijske svrhe prva niška muzikoterapeutkinja Ivana Ilić pomagala je deci sa poteškoćama u razvoju da prebrode ovaj, pogotovo za njih, stresan i težak period pandemije. Kako kaže volja, želja i dobro raspoloženje, uz sitne rekvizite poput šerpe, marama i loptica bili su dovoljni da se prevaziđe fizička izolacija. Pandemija koronavirusa napravila je pometnju u svim segmentima života i svi smo već godinu dana primorani da menjamo način funkcionisanja. Ipak, aktuelna situacija najviše je uticala na decu, jer su ona sklona upijanju stanja svog okruženja. Čak i kada se potrudimo da im objasnimo situaciju u kojoj…
Author: Dana Mitrovska
pročitaj više...
Organizacije koje se ističu kao značajna „medijska snaga“ su u proteklim godinama bile prepoznatljive isključivo kroz učešće u komisijama za dodelu javnih sredstava za unapređenje programskih sadržaja u medijima, ističu u saopštenju medijskih i novinarskih udruženja i organizacija. Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i fondacija Slavko Ćuruvija u saopštenju navode da nije jasno delovanje ovih organizacije u radnim telima za bezbenost novinara i u telima za unapređenje medijskog zakonodavstva, kada javnosti nije poznato nijedno njihovo delovanje. Oni pozivaju resorno Ministarstvo i Vladu Srbije da reaguju kako bi se izbegla kompromitacija…
Novinari, novinarke i svi medijski radnici, koji smatraju da im je bezbednost ugrožena sada to mogu i prijaviti na SOS telefon koji od 1. marta radi non-stop. Na pozive će odgovarati pravnici koji imaju iskustvo u radu na slučajevima nasilja prema medijskim radnicima. Usluga SOS telefona (0800 100 115) za novinare i novinarke pokrenuta je u sklopu aktivnosti Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara koju je osnovala Vlada Republike Srbije, sa ciljem da novinarsku profesiju učini bezbednijom. “Na ovaj način ćemo pojednostaviti prijavljivanje pretnji i napada i dodatno informisati i edukovati novinare o ostvarivanju svojih prava”, rekao je Veran…
Medijski prostor je od prvih dana pandemije zatrpan različitim neproverenim informacijama o posledicama koronavirusa i vakcinama. Posledica je toga je da skoro 80% stanovništva u regionu veruje u neku od teorija zavere u vezi s koronavirusom. Najčešći lažni i manipulativni narativi nastali u Srbiji odnose se na nedelotvorne i štetne savete za prevenciju i lečenje korone. Među najpopularnijim teorijama su one u kojima se tvrdi da je kineska vlada virus napravila u laboratoriji, da je farmaceutska industrija uključena u njegovo širenje, i da je virus pobegao iz laboratorije u Vuhanu. Ali za razliku od teorija zavere, informacije o onima koji…
Tokom pandemije koronavirusa dezinformacije su se širile do sada neviđenom brzinom, dok je nedostatak blagovremenih i relevantnih podataka o novom virusu doprineo zbunjenosti i širenju straha u javnosti. Preopterećenost neproverenim informacijama i dezinformacija izazvala je širenje neizvesnosti, straha, uznemirenosti i rasizma u razmerama koje nisu viđene u prethodnim epidemijama, kao što su SARS, MERS i Zika. Između januara i sredine marta 2020. godine, na društvenim mrežama dnevno je objavljivano čak 3,08 miliona poruka o Covid-19, pokazuju podaci do kojih je došla grupa istraživača Vaccine Confidence Project kroz monitoring društvenih medija. Posledica ovog je da je sve veći broj ljudi suočen…
Propagandne aktivnosti na društvenim mrežama povećale su se u odnosu na prošlu godinu. Pandemija je potvrdila koliko teorije zavere mogu biti opasne, pogotovo u vreme digitalnih tehnologija, kada informacije u sekundi postaju viralne. Dezinformacije, namerno i nenamerno širenje obmanjujućih informacija preovlađuje na društvenim platformama, aplikacijama za ćaskanje i veb sajtovima. Prema profesorki političkih nauka Kelly M. Greenhill presudno je rešiti se dezinformacija koje se šire i mutiraju baš kao i virus, jer mogu uticati na društvo i na demokratiju. Teorije zavere zasnovane na glasinama mogu se pretvoriti u politički problematične, mogu čak biti opasne kada političari i drugi akteri pokušavaju…
Mladi novinari, ali i medijski profesionalci koji žele da uče i da se edukuju u velikim domaćim redakcijama, mogu da se prijave za škole i treninge koje organizuju Centar za istraživačko novinarstvo, BIRN, Slavko Ćuruvija fondacija i Media centar. Svi treninzi počinju marta, a u zavisnosti od interesovanja polaznici mogu da se odluče za oblasti mulitmedije, digitalnog i istraživačkog novinarstva, podcasta… Novinarski posao zahteva kontinuiran razvoj i edukaciju za šta su jako značajni treninzi i obuke koje organizuju razne medijske organizacije. Kroz ove edukacije novinari se informišu o trendovima u novinarstvu i osnažuju za bolje izveštavanje. Među edukacijama koje će…
Kako bi svi njihovi vršnjaci mogli da prate onlajn nastavu, članovi neformalne grupe aktivnih srednjoškolaca “PRLMNT” počeli su sa prikupljanjem starih telefona i tableta. Ova inicijativa deo je humanitarne akcije “Vršnjaci vršnjacima”. Učenici osnovnih i srednjih škola nastavu prate na daljinu zbog trenutnog epidemiološkog stanja, ali nažalost nemaju svi iste uslove zbog čega obrazovanje mnogih trpi. Ovo su prepoznali njihovi vršnjaci koji žele da im pomognu prikupljanjem uređaja preko kojih mogu da prate predavanja. Kako objašnjavaju iz organizacije “PRLMNT” oni skupljaju stare telefone i tableta koji i dalje rade, a nisu potrebni ljudima. Članovi PRLMNT-a “Verujemo da postoje ljudi koji…
Povodom 60 godina od smrti princa poezije Branka Miljkovića danas u 13 sati u Književno – memorijalnoj postavci Sremac/Miljković u ulici Aleksandra Nenadovića 2a otvorena je izložba pod nazivom “Branko Miljković – pisma i posvete iz zaostavštine”. Standardno otvaranje zamenjeno je resitalom učenika Osnovne škole Branko Miljković iz Niša, tokom kog su članovi Udruženja „Brankovo pero” kazivali svoju poeziju. Posetioci izložbe će imati priliku da se bolje upoznaju sa likom i delom Miljkovića kroz pisma, pozivnice, propusnice, članske karte, čestitke, knjige sa posvetom, dve knjige utisaka. Ova izložba predstavlja selektivni reprezentativni presek Kolekcije prepiske iz pesnikove zaostavštine, a kroz svoj…
Godišnje na nivou čitave Srbije ima do 850 prijava za nasilje u školama, kaže Milja Krivokuća, članica Grupe za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ukoliko se radi o krivičnom delu, škola je obavezna da ga prijavi policiji jer, kako kaže, obrazovni sistem ne može sam da nadomesti sve ono što treba da preduzmu drugi sistemi.Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je zabranjeno svako nasilje u ustanovi, bez obzira da li se ono dešava izmešu učenika, odrasle osobe prema učeniku ili obrnuto. Potrebno je da podjednaku pažnju pružimo svakom obliku nezavisno da li se radili o digitalnom,…