Ekonomska pomoć države najpotrebnija malim i srednjim preduzećima

Image by vanderpixa from Pixabay

Mala i srednja preduzeća u Srbiji treba da budu prioritet kada je u pitanju pomoć države tokom pandemije virusa korona, smatra ekonomsita i asistent Fakulteta organizacionih nauka Miloš Parežanin. Trenutna ekonomska situacija, poruzrokovana pandemijom je, kako kaže, dodatno pogoršala položaj najširomašnijih u društvu kao i onog dela stanovništva koji prima minimalnu zaradu.

Još od početka COVID krize ne nazire se kraj nevoljama – ne samo da su brojni ljudski životi izgubljeni, već ćemo svi u socijalno – ekonomskom smislu osećati posledice pandemije i u narednim godinama, prognoze su ekonomskih stručnjaka. Države su se tokom prethodne godine odlučivale na različite pakete pomoći privredi, a odluka Srbije da privrednicima pomogne isplatom mininalnih zarade je pohvalna, ali je neophodno da se sa takvom praksom nastavi, smatra ekonomista Miloš Parežanin.

“Međutim, ovaj sistem podrške bi trebalo nastaviti ali pomoć bi trebalo usmeriti prema malim i srednjim preduzećima a ne prema svim kompanijama. Postavlja se pitanje da li će Srbija imati sredstava za pomoć privredi u narednom periodu s obzirom da se još uvek u te svrhe koriste mahom pozajmljena sredstva i da javni dug raste”, navodi on.

Kako navodi, na lokalu je mnogo lakše utvrditi  kojim preduzećima i preduzetnicima je pomoć zaista neophodna.

Image by Free-Photos from Pixabay

“Lokalne samouprave mogu dodatno pomoći privrednim subjektima na toj teritoriji tako što će smanjiti lokalne takse i namete. Ne postoji univerzalno rešenje za pomoć lokalnoj privredi, već se lokalne samouprave moraju oslanjati na već raspoložive kapacite. Recimo, u Nišu je skoro otvoren Naučno-tehnološki park. Ovim je stvorena dobra osnova da Niš postane regionalni IT centar. Grad Niš bi trebalo da iskoristi tu šansu i privuče investitore iz ove oblasti“, kaže Parežanin.

Povodom izjave zvaničnika da će Srbija imati najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u Evropi naš sagovornik kaže da se ne treba prerano radovati jer kriza i dalje traje.

„Tako su i političari nakon svetske ekonomske krize 2009. godine govorili da je kriza naša razvojna šansa. Plašim se da ponavljamo iste greške iz prošlosti. Tačno je da u poređenju sa drugim zemljama Evrope imamo manji pad privredne aktivnosti. Međutim, naša država se ne može porediti sa privredama država poput Nemačke, Francuske ili Velike Britanije. Naš životni standard je na dosta nižem nivou od pomenutih zemalja a svakako da u narednom periodu neće biti bolji. Pandemija je dodatno pogoršala položaj najširomašnijih u društvu kao i onog dela stanovništva koji prima minimalnu zaradu”, objašnjava.

Evropska unija 2020. godine beleži ekonomski pad od 7,4 procenata i prema mišljenju eksperata biće potrebne godine da bi se privreda EU oporavila. Usvojen je paket mera pod nazivom Nova generacija, gde su u vidu zajmova i grantova obezbeđena sredstva u iznosu od 750 milijardi evra za podršku privredi u cilju oporavka od posledica pandemije. Kako su Italija i Španija članice koje su najpogođenije krizom, za njih je predviđen najviši iznos sredstava iz navedenog paketa pomoći.

Parežanin navodi da će ovakav sistem podrške od strane Evropske unije svakako ublažiti negativne posledice pandemije na privredu, posebno će biti značajno očuvati radna mesta kako bi se smanjio dalji pad proizvodnje: “Ovo je bitno i sa društvenog, a ne samo sa ekonomskog stanovišta, pošto su protesti širom zemalja EU ukazali na visok stepen nezadovoljstva građana vezan za odgovor nacionalnih vlada na postojeću krizu. Postavlja se pitanje kako će države članice zaista iskoristiti dobijena sredstva od Evropske unije”.

Foto: Aleksandra Vojinović

Evropska unija je 2020. godine pokrenula brojne inicijative sa zemljama Zapadnog Balkana. U prilog tome Sem Fabrici navodi da je još marta prethodne godine usmereno 93 miliona evra za ekonomsku pomoć Srbiji, kao i preko 15 miliona evra za potrebe zdravstvenog sistema.

„Srbija je i ranije koristila sredstva iz IPA fondova. Smatram da je ovo preraspodela sredstava koja su i inače namenjena za našu zemlju. Svaka pomoć nam je dobrodošla, ali trenutno dodeljena sredstva su nedovoljna. Ono što je dobro, jeste da je trošenje ovih sredstava unapred definisano. Nadam se da će u 2021. godini biti na raspolaganju značajnija sredstva Srbiji od strane EU”, zaključuje Parežanin.

Kako kaže, ključno je da ta sredstva budu upotrebljena tamo gde je to zaista potrebno. Prioritet, bi, osim sektora male privrede, trebalo da bude i dodatno osnaživanje zdravstvenog sistema. 

Autor: Aleksandra Vojinović, polaznica Multimedijalne škole novinarstva