Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Pravo na zaborav, korišćenje veštačke inteligencije, društvene mreže, poštovanje dostojanstva neke su od oblasti koje su se našle u novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije, koji je stupio na snagu krajem prošle godine. Pored tih novina, dopunjene su i neke dosadašnje stavke, pa se tako u Novu godinu ušlo sa novim pravilima i preporukama za medije.
Krajem decembra, na godišnjoj skupštini udruženje novinara Srbije (UNS) usvojilo je novi Kodeks novinara i novinarski Srbije, čime je isti stupio na snagu, a prethodno je i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prihvatilo ovaj dokument.
Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije donosi i neka novapoglavlja, a među njima je i Poštovanje dostojanstva. Mišljenje i procena članova radne grupe jesu da je poštovanje dostojanstva u medijskoj realnosti potcenjeno, u slučajevima kada su u pitanju žrtve nesreća, ali i javne ličnosti. Ovo poglavlje obuhvata i smernice o izveštavanju o maloletnim licima, ali u grupama kao što su osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine ili LGBT populacija. Poglavlje je donelo i novu odredbu koja glasi “novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti”.
Značajna odredba u novom Kodeksu je odredba o rodno osetljivom jeziku.
Novinari i novinarke treba da koriste rodno osetljiv jezik, da se trude da ravnomerno uključe sagovornike različitih grupa relevatnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupaju različitostima u društvu – stoji u Kodeksu u delu “Poštovanje dostojanstva”.
Poglavlje o Poštovanju privatnosti posebno je unapređeno. Detaljnije se preciziralo ko su javne ličnosti. Dodato je i pravo na zaštitu ličnih podataka u odnosu na medije i sprečavanju istih da “prodaju” lične podatke, to jest da ih daju drugim medijima bez saglasnosti osobe čiji se podaci koriste.
Posebna tačka Kodeksa je poglavlje o odgovornosti novinara, tačnije obaveza kulture negovanja i poštovanja etike javne reči.
Poglavlje o nezavisnosti ističe nezavisnost novinara od korporativnih interesa, ne samo od vlasnika medija, već i od potencijalnih korporativnih interesa koji dolaze sa strane. Prethodni Kodeks se u ovom delu više bazirao na zaštitu od političkih pritisaka.
U Predlogu Kodeksa je i deo koji se odnosi na društvene mreže koji često ume da pravi probleme novinarima i novinarkama u radu. Često se postavljaju pitanja o objavljivanju i prenosima privatnih fotografija i zapisa koje su građani/ke objavljivali na svojim društvenim mrežama. Definisano je da je neophodna saglasnost osobe čije se fotografije i zapisi prenose, osim kada je interes javnosti preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti.
Takođe ukoliko se u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe pominju ili nalaze privatni podaci ili zapisi nekih drugih osoba, novinari su u tom slučaju dužni da sakriju njihov identitet, osim u slučaju da i za te osobe interes javnosti preteže nad pravom na privatnost, objašnjava se u Kodeksu.
Društvene mreže i druge digitalne platforme treba tretirati kao bilo koji drugi izvor – navodi se.
U Kodeksu i o veštačkoj inteligenciji
Između ostalog, povod za izmene Kodeksa odnosile su se i na izazove u digitalnom okruženju. Urednička odgovornost i kontrola će od sada važiti i za sadržaje koji su kreirani uz pomoć veštačke inteligencije. Korišćenje veštačke inteligencije je dozvoljeno, ali u tom slučaju medij je dužan da obavesti svoje čitaoce o tome u kom delu i kom obimu da je ona korišćenja.
Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj.
Značajne izmene odnose se i na komentare. Čitaoci moraju biti obavešteni o izabranom načinu moderacije komentara, odnosno o tome da li će biti korišćena prethodna ili naknadna moderacija.
Kao i u prethodnom Kodeksu, sva poglavlja ukazuju na ključne vrednosti na kojima počiva novinarstvo i posao novinara i novinarki, a to su – istinitost, odgovornost, sprečavanje sukoba interesa, poštovanje dostojanstva, privatnost, časna sredstva, poštovanje autorstva.
Prethodni Kodeks novinara i novinarki Srbije UNS i NUNS usvojen je 2006. godine. Razvoj interneta i digitalnih tehnologija poslednjih godina mnogo su promenili rad novinara/ki. Odatle i potreba da se Kodeks prilagodi novoj medijskoj realnosti i da se u njega uvrste pravila koja se odnose na nove etičke dileme koje novinarski rad danas sa sobom nosi, zaključuju članovi Radne grupe.
Inače, na predlozima izmena radila je radna grupa sačinjena od prof. dr Snježane Milivojević, Tamare Skrozze, Olivere Milošević, Kristine Kovač Nastasić, Nevene Martinović, Nadežde Budimović i Nina Brajovića.
Novi Kodeks novinara Srbije možete pogledati ovde.
