Osim što na Svetski dan knjige i autorskih prava treba podstaći ljude da pročitaju literaturu koja im prija, ne treba zapostaviti ni važnost autorskih prava, naročito u doba interneta, kada je mnogo lako prekršiti ih. U našoj zemlji je povreda autorskih prava svakodnevna pojava.
„Ukoliko uzmemo u obzir koliko puta dnevno neka fotokopirnica umnoži knjigu pod autorskopravnom zaštitom ili, na primer, koliko se puta dnevno preuzimaju zaštićeni sadržaji – filmovi i muzika – putem torenta i bez ikakvih sankcija za to, možemo govoriti i o masovnom kršenju autorskih prava“, smatra Andrej Blagojević, asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Ekspanzija interneta umnogome je uticala na porast stepena kršenja autorskih prava. Kako kaže Blagojević, odnos ljudi prema internetu kao nečemu što je svima dostupno i svima pripada stvorio je pogrešnu sliku o slobodnom raspolaganju sadržajem koji se na njemu nalazi, i to zbog nepostojanja tog sadržaja u fizičkoj formi.
„Ako preko torenta neovlašćeno preuzmemo neki film, to nećemo smatrati krađom. Međutim, ukoliko bismo to učinili u prodavnici DVD filmova, to bismo doživeli kao krađu. Kako internet nema svog jedinstvenog vlasnika koji ga kontroliše, on kao medijum predstavlja idealno tle za razmenu i preuzimanje ovakvog sadržaja. Piraterija svakako predstavlja jedan od najvećih problema u ovoj oblasti“.
Jedan od koraka u borbi za zaštitu autorskih prava jeste zabrana fotokopiranja udžbenika bez dozvole nosioca autorskog i srodnih prava, koja je kod nas propisana zakonom. Mogu se fotokopirati samo delovi udžbenika, i to u lične, nekomercijalne svrhe.
„Međutim, vi ćete u skoro svakoj fotokopirnici u Srbiji moći bez problema da kupite fotokopiran udžbenik, i time su oštećeni i autor i izdavač tih knjiga. Pre svega, trebalo bi uticati na svest o postojanju autorskog prava, uz naravno, adekvatnu pravnu regulativu i njenu primenu u ovoj oblasti“.
Ekonomski razvoj određene države, prema mišljenju Blagojevića, može biti važan pokazatelj i zaštite autorskog prava u njoj, ali ne i presudni. Ipak, države kao što su, recimo, Eritreja ili Turkmenistan, važe za države koje imaju sasvim malo ili nimalo propisa iz ove oblasti. Sa druge strane, SAD, Velika Britanija i Nemačka važe za države koje su u samom vrhu po obimu autorskopravne zaštite.
Zaštita autorskih prava u našoj zemlji jedna je od oblasti na kojoj ćemo morati ozbiljno da poradimo u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
„Naša zemlja se, otvaranjem Poglavlja 7 u pregovorima sa EU, obavezala da svoju regulativu iz oblasti prava intelektualne svojine uskladi sa evropskom. Tu se pre svega misli na Zakon o autorskom i srodnim pravima, čije izmene su trenutno u proceduri. Primetan je i porast broja tužbi svake godine iz ove oblasti, što je ujedno i pokazatelj sve većeg značaja autorskog i srodnih prava prava u našoj zemlji“.
Prema Članu 2 Zakona o autorskim pravima, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Autorskim delom smatraju se pisana, govorna, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora, zatim muzička dela sa rečima ili bez reči, filmska, dela likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela, planovi, skice, makete i fotografije, kao i pozorišna režija.
Prema uputstvima Vodiča kroz autorsko pravo za onlajn medije koji je izdao BIRN, ne postoji zvаničаn sistem registrаcije аutorskih prаvа u našoj zemlji, odnosno ne postoji formа kojа morа biti ispunjenа niti troškovi tаksi koji morаju da se plаte dа bi jedno prаvo bilo zаštićeno. Kako bi mediji olakšali komunikaciju sa drugim medijima i korisnicima koji žele da preuzmu njihov sadržaj, potrebno je da na samom sajtu na vidno mesto stave uslove i pravila preuzimanja sadržaja.
Povezane vesti
„Nemam ništa protiv čitanja dok prevlačim prstom po ekranu Kindla“ 
Susret sa drugim zemljama menja pogled mladih na svet 
Profesor Stevanović: Lažna se od prave opozicije razlikuje po želji da sarađuje sa aktuelnim režimom, a ne da ga ruši 
Branimir Stanković, lingvista: Naš dijalekat i mi kao njegovi govornici nismo manje vredni od ostalih u Srbiji